 |
| Warsaw, Maja Wronska |
THE RIVER MURDERS
osetićeš blizinu vode
putem koji je sada već progutala vegetacija
ne vraćaj se ukoliko nas ne pronađeš tamo gde si nas ostavio
pokušaj sa pustinjom i gvožđem
MATINE SA PLESOM I VRAČANJEM
boja sunca
od cinobera do španske crvene
kao najbrutalnije zeleno
ili mnoštvo kojim bih bio okružen da boje u spektru nisu ograničene
pogled usmeren samo na pokret postaje ruda u hlađenju
ali ga voda ne poznaje
nerastvoren
nestajaće očiglednije od drugih
oživite ga i ponovo će izabrati najkraći put
baš kao sunce
vermilion alizarin crimson
ZABAVA ZA ODRASLE
iznajmiti kostim
i ubediti ih u to da adam nikada neće isplivati na površinu
ni za trenutak ih ne ostavljati same
izazvati potop
i izaći kroz zadnje dvorište
tako kao da više ništa ne može da vam se dogodi
osumnjičiti batlera
POLTERGEIST
neprijatan za sve koji ga nisu poznavali
steinhof
precrtani grafit
razlika koja se ne nadovezuje
prodire u svaki ugao
ne sakrivajući to da mu je sada gotovo sve u visini očiju
uzrok smrti
zasvođena bela tavanica
vergilije
SEMELPARITIJA
ništa me više neće osloboditi sumnje
a najmanje način na koji sam pokušala da mu se približim
središte je krajnost
nije ni čudo što umire svaki put posle parenja
BRANHME
najdalekosežniji pogled je ujedno i najtužnija uspomena
oni zaslužuju jedno drugo
INFINITEZIMALNI RAČUN
sada je pomisao na nešto najmanje
najsićušnije
nešto čija je apsolutna vrednost manja od bilo kog realnog broja
na nešto nedeljivo
i kvantno
zapravo pomisao na kaznenu ekspediciju
BETON
danas je utorak
ne bih mogao da podnesem još jedan susret na stepenicama
helena živi sedam spratova niže
oduvek je bilo zadovoljstvo sedeti u hodniku
imam 30
i nemam više nikakvih izgleda
odjeknuo je glas koji sam nekada pratio na stenveju
da bih ga ubrzo začuo još jednom
rođen sam sa repom
tek onako
odvezao sam se liftom do desetog sprata
i niko me nije video kada sam ušao u stan br 49
lakomislen sam
plaši me prećutnost materije
FADENSONNEN
zebra
pilastri na operi
ruke koje brišu krovni svetlarnik
svejedno je
ovde ne postoji mesto na kojem nisam naišao na tragove kočenja
GOLI GRAD
kiša
izvesnost da mu više ništa neće poći za rukom
samoprezir
istorijsko jezgro grada
prolaznik koji kolebljivo sklapa kišobran
i dutch angle
leš poverenika u haustoru
pomisao da je borba od samog početka bila nameštena
hotel
i zatvaranje metroa
izbačeni kadar sa konsijeržom
spori klub
bojazan da je izabrao pravac koji bi svako mogao da predvidi
nespremnost na primirje
donji rakurs
i vrata za koja mu je rečeno da vode u suteren
iste bočne ulice
STVARANJE DVOJNIKA
pokušaj da ih spojiš a da to ne izgleda kao nasilno razdvajanje
jer neko od njih mora umreti
otprilike
tako sam oduvek zamišljao zastarevanje zločina
AUTOPORTRET SA ČETRDESETPETICOM
sanjala sam reku
i zimski pejsaž sa dalekovodima
sigurna sam da je srna u vodi dobar znak
imam nesigurno pamćenje
možda i više nego što bih to sebi mogla da predstavim
noćas sam izašla oko 02
znajući da će voda da se prelije iz kade
imam letnjikovac na zapadu
iako živim sama
nisam mogla da naslutim mesto na kojem će težina da prevagne
niti sam mogla da blefiram
neko mi je rekao da ličim na toma verlainea
volim bretonsku čipku
i uopšte ne verujem da bi me sada bilo ko prepoznao
moje kosti nikada neće očvrsnuti
Slika: Warsaw by Maja Wronska
